Poslednjih godina klimatske promene sve više utiču na svakodnevni život i rad poljoprivrednih proizvođača. Nestabilni vremenski uslovi, kao što su iznenadni prolećni mrazevi, dugotrajni toplotni talasi, izuzetno obilne padavine praćene izlivanjima, gradonosnim oblacima i poplavama, uz pojavu novih, invazivnih štetočina, čine poljoprivrednu proizvodnju nepredvidivom i rizičnom. Nekada je bilo dovoljno osloniti se na iskustvo i vredan rad, ali danas su ti faktori često nedovoljni za postizanje sigurnih prinosa.
Zbog toga je saradnja između proizvođača, privrede, nauke, lokalnih zajednica i civilnog sektora sve važnija. Kroz zajedničko delovanje i razmenu iskustava, mogu se razviti i primeniti efikasnije strategije zaštite useva. Praktična rešenja, poput postavljanja protivgradnih mreža, sistema za zasenu, automatizovanih sistema navodnjavanja i prihrane, prelazak na plasteničku proizvodnju, kao i odabir novih sorti otpornih na ekstremne vremenske uslove, postaju ključni alati u borbi protiv posledica klimatskih promena. Osim toga, podsticaji od strane države i lokalnih vlasti pomažu proizvođačima da lakše planiraju proizvodnju i obezbede sigurnost za svoje zasade.