LAŽNA PREDSEDNIKOVA DILEMA !!!

„Imamo i dalje pitanje za našu javnost. Jel hoćete zelenu čistu energiju, a nećete male hidroelektrane? A šta ustvari hoćete? Jel hoćete da zatvaramo Kolubaru i da zatvaramo naše termoelektrane? Daj da se mi dogovorimo, šta ustvari mi hoćemo?“

                                                                                                                                                          predsednik Srbije Aleksandar Vučić

Povodom lažne dileme predsednika Srbije oko zelene energije, Koalicija organizacija protiv korupcije u životnoj sredini i Podrinjski antikorupcijski tim ocenjuju da izjava predsednika Srbije predstavlja obmanu javnosti i građane Republike Srbije stavlja pred lažnu dilemu, ili male hidrocentrale ili gašenje termoelektrana.

Iz Koalicije ocenjuju da je ovih dana predsednik prvo pokušao da odgovornost prebaci na druge, a potom i da građanima Srbije postavi lažno pitanje, tražeći od javnosti da se izjasni da li je za male hidroelektrane ili termoelektrane? Međutim, umesto lažnih dilema, bilo bi dobro da nam predsednik prvo objasni koliko je novca „ušteđeno“ direktnim pogodbama sa kineskom firmom oko izgradnje novog B3 bloka TE Kostolac i na koji način je u ovom slučaju zaobiđen Zakon o javnim nabavkama. Da to ipak ne bude sve, pobrinuo se Predsednik glavom i bradom, pa nas je obavestio da je pogođen i novi posao“odsumporavanja“ termoelektrana u Srbiji, sa japanskom firmom, direktnom pogodbom, ponovo zaobilazeći Zakon o javnim nabavkama. Jer, šta bi jedan mali zakon o javnim nabavkama značio velikom Predsedniku ?

U trenutku kada je Sekreterijat Energetske zajednice (EZ) poslao pismo Srbiji zbog nepotpune primene Direktive o velikim ložištima, i gde se navodi da 9 od 16 velikih ložišta u Srbiji emituju previše štetnih gasova dok vlasti i pored ponovljenih poziva, nisu zvanično usvojile Nacionalni plan za smanjenje emisija, Predsednik bi mogao i da nam da odgovor na pitanje gde nestaje skoro 4 milijarde dinara od ekoloških taksi koje se za jednu godinu prikupe u Srbiji, a ne vraćaju se za projekte u oblasti zaštite životne sredine. Nismo za predhodnih sedam godina videli ni inicijativu da se privatna domaćinstva subvencionišu za poboljšanje energetske efikasnosti, prelazak na gasni energent ili instalacije solarnih panela. Ipak, predsednik se usudio da optuži sopstveni narod za pobunu protiv izgradnje malih hidroelektrana ne znajući valjda za podatak da kada bi sve reke Srbije bile svedene u cevi zarad ekstremnih interesa bogaćenja šačice pojedinaca, to ne bi zadovoljilo ni 2 % potreba Srbije za električnom energijom. Sa druge strane dobili bi biodiverzitetsku pustoš i suva korita svih planinskih reka čiji je kvalitet vode prve kategorije.

Zna li možda predsednik nešto o tome koje su razmere korupcije u zaštiti životne sredine i kako se preko noći bogate oni koji eksploatišu šljunak i pesak iz srpskih reka? Kako se seku šume u Srbiji i izazivaju lažni požari da bi se „opožareno“ drvo prodavalo po pet puta nižim cenama? Zna li predsednik da Srbija pored toga što nije usvojila Nacionalni plan za smanjenje emisija štetnih gasova, nije usvojila ni Plan odbrane od poplava, a da nas od poplava „preventivno“ brane oni koji umesto da jačaju obale/utvrde reka, iskopani šljunak protivzakonito prodaju !?!? Zašto nam je rudna renta jedna od najnižih u Evropi i hoćemo li nalazišta litijuma, nikla i bora dati džabe inostranim korporacijama?

Kada bi se ozbiljno bavili finansiranjem zaštite životne sredine, možda bi i pronašli novac za rešavanje nagomilanih ekoloških problema. A bez rešavanja tih problema nema ni boljeg životnog standarda građana Srbije, ma kolika bila zaposlenost i visina plata. Bez zdravlja građana, nema ni napretka Srbije.